Jedan od problema koji se prethodnih meseci javio kod vlasnika motornih vozila koja je potrebno registorovati jesu xenon sijalice, koje su se nekako odjednom našle na „udaru“ pravilnika i određenih zakona o tome šta je potrebno ispuniti od uslova kako bi tehnički pregled pokazao uredno stanje određenog motornog vozila.
Najpre, važno je napomenuti da su ksenon sijalice poslednjih decenija zamenile tradicionalna svetla, odnosno farove, kako zbog svoje efikasnosti, tako i zbog svog izgleda, zbog čega su xenon svetla i osmišljena i postavljena na automobile srednje i više klase, što svakako upućuje na to da se radi o jednom premium dodatku automobilu. Međutim, kako se radi o nečemu što postoji od početka 90-ih godina prošlog veka, tako se i pretpostavlja da nisu odmah podvrgnute ozbiljnijim proverama prilikom tehničkih pregleda. Današnji zakon ima nešto određenija pravila i zahteve koji često prave i probleme prilikom registracije.
Iako su tradicionalni farovi, odnosno halogena svetla dovoljni za osvetljenost na putu i bezbednu vožnju, xenon svetla poseduju brojne prednosti zbog čega se i ugrađuju, a ne isključivo zbog boljeg fizičkog izgleda motornog vozila. Međutim, zakon predviđa strožiju proveru o tome da li se radi o fabričkim ili nefabričkim ksenon sijalicama, a dalje procene su uglavnom prepuštene slobodnom mišljenju kontrolora na tehničkom pregledu. Ono što je sigurno jeste da su fabrička xenon svetla zajedno sa prskalicom za čišćenje, dok nefabričke ksenon sijalice nemaju prskalice, što ukazuje da su menjane. Sve to upućuje da im je potreban atest, koji inače nijedna institucija ne radi nakon naknadno ugrađenih ksenon sijalica. Osim toga, ponovna ugradnja novih ksenon sijalica može uticati na nedozvoljenu prepravku automobila, pa je o svemu potrebno detaljno se raspitati pre bilo kog rešenja koje vam se ukaže kao ispravno.
U tom trenutku kontrolor sam odlučuje da li motorno vozilo mož e da pro đe tehnički pregled i dobije dozvolu za registraciju, što se često definiše i kao određena „rupa“ u zakonu. Ovo je ujedno i nešto što kod onih čiji automobili poseduju xenon svetla unosi najveći strah. Međutim, olakšanje je u tome što se proveravaju više određene karakteristike, odnosno njih tri, a to su daljina, jačina i usmerenost svetla. Kratka svetla bi trebalo da imaju od 40 do 80 metara dosezanja svetlosti u daljinu, a duga do 100 metara, uz to, desni far bi trebalo da ima jaču svetlost za 1,5 posto u odnosu na levi, jer se nalazi na ivici puta. Ksenon sijalice ne bi smele da budu iznad branika, odnosno da prelaze njihovu visinu, što je još jedna karakteristika koja vam obezbeđuje uredan prolazak tehničkog pregleda.
Ksenon sijalica je nastala kako bi doprinela lepšem i luksuznijem izgledu automobila, međutim, pored toga su pokazale i određene prednosti. Najpre, tu je duži vek trajanja, pa xenon svetla za automobil po pravilu ima 20 hiljada radnih sati kada se posmatraju neke normalne okolnosti njihovog korišćenja. Osim toga, ksenon sijalice proizvode oko 3 hiljade lumena, dok obične halogene sijalice dostižu proizvodnju do 1400 lumena. I na kraju, najvažnija stavka koja ide u prilog postojanju i ugradnji xenon sijalica jeste manji utrošak struje, a dobijanja duplo jače svetlosti u odnosu na tradicionalne izvore.
Foto: Pixabay / AutoPhotography
