Kao podršku borbi protiv krize izazvane korna virusom EU će za Srbiju izdvojiti 93,4 miliona evra.
Od ukupne sume 15 milona evra je izdvojeno za trenutne potrebe suzbijanja COVID19, a preostalih 78,4 miliona evra će biti namenjeno ublažavanju društevno-ekonomskih posledica pandemije, rečeno je Tanjugu u Evropskoj komisiji.
U pismu koje je komesar za proširenje Oliver Vraheji poslao premijerki Srbije Ani Brnabić, a u koje je Tanjug imao uvid, navodi se da je službama Evropske komisije rečeno da iskoriste do 15 miliona evra za hitne potrebe Srbije, da se razmotri preostalih 20,8 miliona evra iz EU integracionih fondova i da se po mogućstvu preusmeri dodatnih 57,6 miliona evra namenjenih projektima kao što gasni interkonektor između Srbije i Bugraske i prelasku na čistije izvore energije.
”EU je uz zemlje Zapadnog Balkana i traži načine kakao da vam pomogne u odgovoru na epidemiju kao i na njene kasnije posledice”, kaže Varheji.
U pismu premijerki Srbije, komesar za proširenje konstatuje da Evropska komisija gleda kako da uključi Srbiju i ostale partnere iz regiona u inicijative koje EU preduzima u cilju odgovora na COVID19 , ali i kasnijeg ublažavanje socijanlo ekonomskih posledica pandemije.
”Aktivirali smo neke od postojećih instrumenta, kao što je EU Mehanizam civilne pomići, kako bi uključili Srbiju u EU inicijative. To se već pokazalo upsešno u repatrijaciji građan Srbije koji su se našli u Kini”, kaže Varheji.
On dodaje da Komisija sa zemjam članicama EU razgovara i o rešavanju problema građan iz regiona koji su zbog mera kao što su zatvaranje granica zaglavljenji u zoni Šengena.
”Predložili smo i izmenu radnog okvira Fonda za solidarnost EU kroz koji će takođe biti moguće mobilisati sredstva za pomoć Srbiji u trenutnoj krizi javnog zdravlja”, poručuje Varheji.
Komesar za proširenje dodaje da EU radi zajedno i sa Međunarodnim finasijskim institucijama na pronalaženju načina za rešavanje pitanja likvidnosti i finansijskih problema privatnog sektora.
Istovremeno, ispituju se i načine kako evropski regionalni instrumeniti, kao što su Garancije za Zapadni Balkan, mogu najbolje da pomogu u ovoj situaciji.
Varheji dodaje da EU radi i sa regionalnim organizacijam kao što su CEFTA, Trgovinska zajednica i Regionalni savet za saradnju kao bi se olakšao transport osnovne robe kako u regionu tako i između regiona i EU.
Kaže i da je region zatražiio da se granični prelazi sa EU uvrste u predlog Evropska komisije o uvođenju tzv ”zelenih linija” koje bi trebalo da olakšaju i ubrzaju transport robe širom Evrope.
”Situacija se brzo menja i moraćemo da se prilagođavamo. Zatražio sam od šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija i njegovog tima da blisko sarađuju sa vama, ako što će i naše briselske službe to činiti sa srpskom Misijom”, zaključio je Varheji.
Izvor: Tanjug
Preuzeto: novosadska.tv
