Iako svakodnevno prolaze Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom, mnogi Novosađani nisu primetili table s kju-ar (QR) kodovima pored kućnih brojeva na fasadama zgrada.
Oni koji su ih pak od silnih reklama na zidovima i uočili, verovatno ne znaju o čemu se radi jer većina sugrađana bar kodove ili kju-ar kodove povezuje s nekom vrstom plaćanja. Međutim, reč je o projektu obeležavanja znamenitih objekata, koji se realizuje uz podršku Grada i Gradske uprave za kulturu i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a koji mobilnim telefonima omogućava pristup istorijatu zgrada.
– Udruženje građana „Društvo za tradiciju – Stari hrast” iz Novog Sada još 2017. godine podnelo je molbu, odnosno predlog za saradnju u okviru projekta „Mobilni pristup znamenitim zgradama putem QR kodova”, i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je to podržao, rekao nam je direktor Zavoda mr Siniša Jokić.
– Da bi mogli izraditi aplikaciju, morali su da imaju uvid u istorijsku građu, trebale su im fotografije i dokumentacija o zgradama iz ranijih perioda, pa su sarađivali s našim istoričarima.
Primena u industriji, trgovini, turizmu
QR je akronim za brz odziv (Quick Response) i predstavlja matrični kôd ili dvodimenzionalni bar-kôd. Pomenuti kodovi kreirani su 1994. godine u Japanu, i tamo su uobičejeni. Iako najpre korišćeni za praćenje delova u proizvodnji vozila, kju-ar kodovi se danas koriste u mnogo širem kontekstu te su primenu našli i u trgovini, turizmu, a oni kodovi koji skladište adrese i URL-ove pojavljuju se u časopisima, na raznim znakovima, autobusima, vizit-kartama, institucijama, te objektima o kojima bi korisniku mogle biti potrebne informacije...
Кorisnici koji poseduju mobilni telefon s kamerom i instaliranim odgovarajućim softverom, mogu skenirati sliku kju-ar koda, koji će uključiti internet pregledač i povezati ih na ugrađenu URL adresu.
Novosađani i svi oni koji naš grad posete sada vrlo lako mogu doći do podataka o zgradama pred kojima stoje, budući da kju-ar kodove može očitati svaki mobilni telefon s kamerom i pristupom internetu. Кodovi kojima su znamenitosti obeležene umnogome olakšavaju upoznavanje turista s istorijatom i zanimljivostima jer je dovoljno da kameru smartfona, na koji je prethodno instalirana aplikacija za čitanje kju-ar kodova (QR reader ili neku sličnu), usmere na tablu s kôdom, i na svom telefonu moći će da pročitaju informacije o znamenitostima. Na nekim pametnim telefonima čitači, skeneri su fabrički instalirani, a ukoliko to nije slučaj, postoji veliki izbor besplatnih softvera koji se mogu skinuti s interneta.
Osim na srpskom jeziku, svi podaci o znamenitostima dostupni su i na engleskom.
– Da nije dostupna na engleskom jeziku, aplikacija ne bi imala smisla, naglasio je Siniša Jokić.
– Međutim, trebalo bi proširiti opcije, tako da istorijat bude dostupan i na nemačkom, kineskom i ruskom, pošto iz tih zemalja dolazi najviše turista.
Reklame gde im mesto nije
Po rečima direktora Zavod za zaštitu spomenika kulture Siniše Jokića, reklamne table predstavljaju nemali problem prilikom obeležavanja znamenitih zgrada.
– Građani često kače reklame bez dozvole, naglasio je Jokić, i objasnio da bi Zavod trebalo da nametne shemu po kojoj će se table postavljati.
– Problem je u tome što ne dozvoljavamo LED ekrane i elektronske reklame u istorijskom jezgru Novog Sada, a pojedinci ih postavljaju bez dozvole. Onda zovemo inspekciju i čekamo da neko pomenute reklame ukloni, a to često potraje, što je velika sramota.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika navodi da je projekat nastavljen 2018. godine, u okviru „Vizuelizacije znakova minulih epoha na znamenitim kućama starog jezgra Novog Sada”, kao da je i za to Grad obezbedio finansijsku podršku.
– Isto kao i u Zmaj Jovinoj ulici, dali smo odobrenje da se postave table s kodovima dimenzija 15x19 centimetara, i odredili poziciju, naveo je on.
Posle Zmaj Jovine i Dunavske ulice, Udruženje „Stari hrast” je proširilo spisak znamenitosti pa je u planu obeležavanje objekata na Trgu slobode, u Njagoševoj ulici, Đure Jakšića, Miletićevoj, Marije Trandafil, Matice srpske, kao i u Кralja Aleksandra.
Tekst i foto: J. Vukašinović
Izvor: dnevnik.rs
