Globalna kriza zbog pandemije virusa COVID-19 i dalje je posebno pogubna za turizam i ugostiteljstvo. Planeternoj panici i zabrinutosti doprinosi činjenica da mnoge zemlje žive isključivo od turizma, da im je BDP u značajnom padu, a da se radna mesta vrtoglavo zatvaraju.
Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija je, recimo, početkom maja dala prognozu koja je poražavajuća: obim međunarodnog turizma će ove godine pasti i za 80% u odnosu na 2019, što će pod znak pitanja dovesti najmanje 100 miliona radnih mesta.
Što se tiče regiona, neke informacije su postale zvanične početkom jula: sektor turizma će i u razvijenijim zemljama osetiti pad. To znači da bi milijarde dolara mogle da izgube Francuska, Grčka, Italija, Portugalija, Španija i SAD, a i Hrvatska je među ugroženijim turističkim destinacijama (RTS).
Šta se dešava u Srbiji?
Postoji zvanična politika fokusirana na afirmaciju letovanja u našoj zemlji i ona traje neka dva meseca u kontinuitetu. Ponovo se otvaraju “stare” lokacije i dobijaju novi prikaz u medijima, turisti se odveć odlučuju za njih i bar se sa te strane čini neki pomak.
Elem, ono o čemu će se tek pričati je lokalni turizam koji je potencijal Srbije. Zato smo se prebacili na južne obronke Fruške gore, tačnije u Malu Remetu, gde je vinski turizam jači iz godine u godinu – zahvaljujući Vinariji “Deurić”, čiji je vlasnik Mitar Deuruć.
Pričali smo sa Marijom Bojović, menadžerkom vinskog turizma u vinariji, upravo o vinskom i lokalnom turizmu u vreme pandemije, kao i o njenoj budućnosti.
U ranijim medijskim obraćanjima, Marija je naglasila da je suština svakog uspešnog rada dobar projekat. “Nismo nasumično radili, i što se tiče zasada i što se tiče kadrova” (Top Srbija). Danas ih je to dovelo do prepoznatljivosti i poverenja.
Za početak, pričali smo o načinu na koji su oni funkcionisali od marta, ali i o strategiji koja će makar malo približiti način na koji bi lokalni turizam mogao da dobije svoje zasluženo mesto.
Na koji način ste kao firma koja se bazira na vinskom turizmu pristupili problemu pandemije virusa COVID-19?
Kao što je opštepoznato, svi segmenti privrede su već neko vreme ugroženi pojavom i dužinom trajanja pandemije, a pre svega turizam i ugostiteljstvo. Za vreme potpune zabrane rada, naše aktivnosti su bile usmerene na pravljenje budućih planova, inovacija, edukacija na temu vina i ovog oblika turizma u svetu. Naravno, sektor poljoprivrede, pre svega vinogradarstva je radio punim kapacitetom, jer vinograd ne poznaje viruse i pandamije, te su stoga sve naše snage bile usmerene i na održavanje vinograda i stvaranje uslova za što bolji rod grožđa ove godine.
Lokalni turizam u Srbiji i u vreme pre pandemije nije bio dovoljno marketinški razrađen. Kako komentarišete trenutno stanje, s obzirom na afirmaciju letovanja u Srbiji, koje direktno uključuju obilaske i ture?
Smatram da to nije samo stvar marketinga, već pre svega nedovoljne osvešćenosti naših turista po pitanju prirodnih lepota koje nudi Srbija. Putovanje i istraživanje je stil života, kao što je to i stalni kontakt sa prirodom. Savremeno društvo, nedefinisano radno vreme, užurbanost, stres, koji oseća veliki deo naše populacije su kod ljudi izazivali upravo želju za letovanjem u stranim državama i pasivnim turizmom. Danas, imamo obrnutu situaciju, gde smo skoro svi ostali u Srbiji i koristimo ono najbolje iz nje. Duboko verujem da će se “trend” obilaska Srbije zadržati i nakon pandemije. Ozbiljan mikro marketing upravo čine digitalne mreže, putem kojih saznajemo za nove destinacije i dostupnost istih.
Što se obilazaka i tura tiče, tu je najvažnije da sačuvamo jedni druge. Boravak velikog broja ljudi u zatvorenim prostorijama, nikome ne donosi dobar osećaj. Kao vinarija koja ima razvijenu kolektivnu svest, mi smo naš rad prilagodili predloženim merama, ali primenjujemo i interne mere koje smo doneli na nivou firme. Trenutno ne radimo sa velikim organizovanim grupama, obilasci su organizovani tako da u svakoj turi bude maksimalno 10 osoba i da se degustacije obavljaju u bašti naše vinarije, gde su stolovi na propisanoj udaljenosti.
