Po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Pokrajina je dobila nove nadležnosti koje podrazumevaju kontrolu nad zdravstvenim sistemom na teritoriji Vojvodine, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava. Nakon usvajanja novog Plana mreže zdravstvenih ustanova, doći će do spajanja nekih domova zdravlja i opštih bolnica, kao i osnivanja novih ustanova, među kojima je gradska bolnica u Novom Sadu, ali i osnivanje centara za palijativnu negu.
-Proširenje nadležnosti je tehnički izuzetno zahtevan zadatak, s obzirom da će pored 35 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijalnog nivoa, Pokrajina imati i 44 doma zdravlja, kao i sve zavode za hitnu medicinsku pomoć, zavode za zdravstvenu zaštitu studenata i radnika i druge ustanove. Vremenski rok je devet meseci za donošenje novog Plana mreže zdravstvenih ustanova, koji usvaja Pokrajinska vlada i Skupština Vojvodine – kaže pokrajinski sekretar za zdravstvo profesor dr Zoran Gojković.
Pokrajinski sekretarijat je oformio Radnu grupu u kojoj su predstavnici zdravstvenih ustanova sa teritorije cele Vojvodine, instituta i zavoda za javno zdravlje, Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje. Oni će u saradnji sa lokalnim i pokrajinskim nivoima vlasti u naredna dva meseca da iznesu predlog mreže zdravstvenih ustanova. Dr Gojković kaže kako se u javnosti često čuje da je sadašnji sistem nefunkcionalan, da se prepliću kadrovi, kao i primedbe na lošu dostupnost zdravstvene zaštite, posebno u manjim sredinama. Dr Gojković smatra je nepovoljno zakonsko rešenje iz 2005. godine po kojem su se veliki zdravstveni centri podelili na domove zdravlja i opšte bolnice i da takav sistem ne može da funkcioniše.
Zadatak Radne grupe će biti i da analizira sistem palijativne nege, jer je to jedan od preduslova za rešavanje problema pacijenata u poodmaklim, terminalnim fazama bolesti. Postoje, prema rečima dr Gojkovića, dva modela za uvođenje palijativne nege. Jedan je da se u zdravstvene ustanove uvede palijativna nega, kao obavezan deo zdravstvene zaštite, a drugi model je da se na teritoriji Vojvodine otvore centri koji bi se bavili samo palijativnom zaštitom.
U pojedinim regionima, objašnjava dr Gojković, doći će do spajanja domova zdravlja i opštih bolnica. Poseban naglasak stavljen je na najveći grad u Vojvodini, jer Novi Sad ima najveći demografski rast, a nema gradsku bolnicu.
Foto: vojvodina.gov.rs
