Povodom Svetskog dana pčela koji se obeležava 20. maja, u Srbiji se pokreće "Incijativa za medonosne bašte". Naime, grupa organizacija, udruženja kao i pčelara i naučnika poziva sve zainteresovane građane koji žele da pomognu pčelama, da to učine kroz negovanje i zasnivanje površina sa medonosnim biljkam kao i postavljanjem košnica na teritoriji Beograda. Incijativu je pokrenulo Udružnje Ekonaut iz Beograda u saradnji sa drugim brojnim udruženjima i organnizacijama.
Naime, ako imate zelenu površinu koju želite pretvoriti u utočište za pčele, tim pejzažista i baštovana će vam u ime ove Inicijative pomoći da jednolični travnjak pretvorite u baštu koja je raj za pčele, leptirove i druge korisne insekte, a ujedno i više ekonomski održiva.
Svako ko već ima neku površinu koja ima elemente medonosne bašte može se priključiti inicijativi preko društvenih mreža i učestvovati od 01. juna do 01. septembra u nagradnom konkursu #medonosnabasta. Svi koji budu delili svoje iskustvo i slike konkurišu za prigodne baštovanske i pčelarske poklone. Pravila i uslovi će biti objavljeni 01. juna preko profila pokretača inicijative na društvenim mrežama saopštilo je Udruženje Ekonaut.
Ovo je u poslednjoj deceniji u svetu postao trend jer održavanje površina sa različitim višegodišnjim biljkama umesto travnjaka, doprinosi lokalnom biodiverzitetu, a zahteva manje vode jer su u pitanju biljke koje su otporne na sušu ili poplave, a sve su češće zbog klimatskih promena.
Duška Dimović iz WWF-s svetske organizacije za zaštitu prirode ističe da se nažalost, broj pčela drastično smanjuje zbog različitih razloga, od promena u korištenju zemljišta, intenzivne poljoprivrede, upotrebe pesticida, uništavanja prirodnih staništa do klimatskih promena.
- Visoke temperature, promena vremenskih prilika tokom godišnjih doba i ekstremni vremenski događaji stvaraju probleme pčelama. Ako se ovaj trend nastavi, cena našeg voća i povrća mogla bi značajno da poraste, hranljivi usevi će sve više biti zamenjeni usevima poput pirinča, kukuruza i krompira, što će rezultirati neuravnoteženom ishranom i manjom količinom hrane - izjavila je Dimović.
Udruženje Ekonaut, jedan od pokretača inicijative je zato sastavilo kratku informativnu publikaciju
sa 100 biljaka za pčele , da bi svako odabrao upravo biljke prema svojim mogućnostima i lako se uključilo u Inicijativu koja planira da do jeseni animira što veći broj ljudi, kompanija, udruženja, školi i svih ostalih, voljnih da se pridruže ovom poduhvatu kroz različite programe u oblasti baštovanstva i pčelarstva.
Da bi ste napraviili svoju baštu ili bilo kakvu zelenu površinu prilagođenu pčelama, potrebno je da vaša zelena površina ima sledeće elemente: biljke koje obezbeđuju nektar i polen, sunčano područje bez velikog uticaja vetra, velike "mete oprašivača", zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama, kontinuirano cvetanje tokom vegetacije, eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida, vodenu površinu ako je moguće ili pojilicu za insekte.
Društveno odgovorne kompanije ili stambene zajednice u Beogradu takođe mogu da podrže projekat urbanog pčelarstva i pčele u gradu, tako što će usvojiti košnice u svom otvorenom prostoru, kao što je na primer krov ili druga površina sa potrebnim uslovima tako da ne predstavlja opasnost ni za pčele ni za ljude. Svoje prostore za potencijalne pčelinjake takođe možete prijaviti kontaktirajući udruženje Ekonaut čiji će pčelari proceniti na koji način možete da dobijete svoj urbani pčelinjak.
Udruženje Ekonaut iz Beograda je ovu inicijativu pokrenulo u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i ostalim partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji: Savez pčelarskih organizacija Srbije, WWF – svetska organizacija za zaštitu prirode, Nova Iskra – kreativni hub i coworking, MN Studio – pejzažni arhitekta, Pčelarsko gazdinstvo Slađan Simonović, keativna agencija Kreativa Unilimited, udruženja Beogradski festival cveća i Supernatural, projekat Divlji Beograd. Deo programa Inicijative se odvija uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.
- Ako želite da preuzmete aktivniju ulogu u očuvanju pčela i želite da naučite više o pčelarstvu bilo kao hobiju ili profesiji možete proći i pčelarsku obuku u trajanju od tri meseca u okviru BeeConnected škole urbanog pčelarstva koja se održava u Beogradu koja počinje u julu u organizaciji Ekonauta i Pčelarskog gazdinstva Slađan Simonović - navodi se u saopštenju Udruženja.
Primer multifunkcionalne medonosne bašte
Primer jedne takve bašte se može naći u centru Beograda, u ulici Gavrila Principa u okviru prostora Nova Iskra Savamala, kreativnog haba i coworking zajednice. Nastala pre nekoliko godina, na samo 100m2 nekada zapuštenog prostora sada raste preko 70 različitih vrsta biljaka, sa ciljem da se podstakne lokalni biodiverzitet. Ova bašta je primer održivog dizajna i uređenja otvorenog prostora.
Uz sve to, ovakav prostor blagotvorno utiče i na ljude, pružajući iskustvo prirode, mesto za relaksaciju i inspiraciju. Biljke u ovoj bašti iz godine u godinu posećuju različite vrste pčela i leptirova koje ne očekujete u blizini autobuske stanice u jednom od najzagađenijh delova Beograda.
Da li je urbani med siguran za ljudsku upotrebu?
Rezultati ispitivanja uzorka urbanog meda sa područja Beograda, iz košnica koje udruženje Ekonaut održava za jednu društveno odgovornu kompaniju sa Novog Beograda, dostavljeno je InovaLab-u, laboratoriji za ispitivanje autentičnosti hrane koja je osnovana pri Hemijskom fakultetu u Beogradu.
- Pokazalo se da ispitivani uzorak u potpunosti zadovolјava parametre kvaliteta meda saglasno odgovarajućoj nacionalnoj i evropskoj regulativi i da je prema sadržaju kontaminenata (rezidua pesticida i teških metala) bezbedan za konzumiranje. Ranija ispitivanja većeg broja uzoraka urbanog meda sa područja Beograda pokazala su da je beogradski med bezbedan i prema sadržaju policikličnih aromatičnih uglјovodonika koji nastaju pri sagorevanju. Visok kvalitet ispitivanog uzorka meda ukazuje na visok potencijal Beograda za razvoj urbanog pčelarstva koje je u ekspanziji širom Evrope" - izjavila je prof. dr Dušanka Milojković-Opsenica sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
