Od 1. januara 2019. godine doprinos na ime nezaposlenosti sa 1,5 odsto smanjen je na 0,75 odsto (rasterećenje se odnosi na onaj deo koji pada na teret poslodavca). Zahvaljujući ovom smanjenju doprinosa za nezaposlenost, kako je popularno nazvano, ukupno poresko opterećenje prosečne neto plate u Srbiji će biti smanjeno za jedan odsto (sa 63 na 62 procenta).
Smanjenje stope doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti za polovinu regulisano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije br. 95/2018 od 8. decembra 2018. dodine, koji je na snagu stupio 16. decembra 2018. godine.
Budući da poslodavci imaju obavezu obračuna i uplate doprinosa istovremeno s isplatom zarade u skladu s propisima važećim u trenutku isplate tih primanja, doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti u umanjenom iznosu su obračunavani i isplaćivani i pri isplati zarade za decembar 2018. godine, ali samo iz zarade, odnosno na teret zaposlenih, a oslobođenisu plaćanja onog dela doprinosa koji pada na teret poslodavca.
Država, kao donosilac ove mere, očekuje da bi smanjenje ukupnog opterećenja prosečne neto plate sa 63 na 62 odsto trebalo da doprinese smanjenju rada na crno, ali i da pomogne poslodavcima, koji inače procenjuju da će zahvaljujući ovoj meri ostvariti uštede u iznosu od 11,9 milijardi dinara ( Unija poslodavaca Srbije). Ta sredstva oni mogu usmeriti kako ka povećanju zarada zaposlenih, tako iu investicije u opremu i time i u otvaranje novih radnih mesta.
Smanjenje doprinosa za nezaposlenost od 1,5 na 0,75 odsto je, inače, epilog dvogodišnjih obećanja nadležnih državnih organa da će početi sa smanjenjem fiskalnihnameta na rad. Cilj tih dugo obećavanih smanjenja nameta, za kojim domaća privreda vapi, najpre je ostvarivanje jasnih inputa usmerenih ka povećanom zapošljavanju, odnosno pomeranju jednog dela onih koji i sada rade, ali kao neprijavljeni – dakle, iz takozvane sive zone u belu zonu. S manjim opterećenjem plata, naglašava se, dolazi i do povećanja konkurentnosti, a i podstiče se ne samo zapošljavanje na crno angažovanih radnika, već i novo zapošljavanje. A sama država, odnosno njen budžet, minuse koje bi zabeležila smanjenjem nameta, nadoknadila bi time što bi onda bili plaćani doprinosi na ime zarada većeg broja zaposlenih, odnosno u većem iznosu.
Inače, zahvaljujući pomenutom prepolovljavanju doprinosa na ime nezaposlenosti, odnosno ukidanjem ovog nameta u delu koji se odnosi na poslodavce, njihovi troškovi za jednu platu koja je u visini minimalca smanjeni su mesečno za 273 dinara. Za prosečnu platu u iznosu od 49.000 dinara, kolika je bila jula meseca 2018. Godine, ušteda poslodavca je 508 dinara.
Sam budžet ova mera će, procenjeno je, u jednoj godini koštatikroz smanjene uplate poslodavaca, oko 10 milijardi dinara.
Imajući u vidu da postoji više od 130 parafiskalnih i fiskalnih nameta, poslodavci u Srbiji očekuju da je ovo, za sada jedino i minimalno fiskalno rasterećenje, samo početak realizacije višegodišnjih obećanja, kao i njihovih očekivanja, da se porezi i doprinosi na plate smanje za 20 do 25 odsto.
Njihov stav je da bez tog značajnijegi opipljivijeg smanjenja opterećenja privrede nema ni priželjkivanih i ovoj zemlji svakako preko potrebnih viših stopa privrednog rasta, a to znači i novog zapošljavanja radnika, koje jedino može sprečiti zabrinjavajući odliv radne snage iz zemlje.
A za podsticanje privrednog rasta u budžetu za 2019. godinu procenjuje se, raspoloživo je od 400 do 450 miliona evra. Polovina tog iznosa, oko 200 miliona evra (odnosno 24 milijarde dinara), trebalo bi da se utroši na smanjenje poreza, kako je planirano.Taj veći budžetski prostor mogao bi da omogući umanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto, što je razmatrano još sredino prošle godine.
Dakle, ako je suditi po najavama i planovima, u 2019. godini trebao bi da dođedo daljeg rasterećenja naše privrede, odnosno do smanjenja fiskalnog opterećenja zarada zaposlenih.
Jasno je da u kratkom vremenskom roku ne može doći do svođenja opterećenja zarade na 40 odsto od neto plate, što privrednici zahtevaju, ali svako dalje smanjenje nameta biće jasan signal i sadašnjim privrednicima i potencijalnim privrednicima o stvaranju povoljnijeg okruženja za poslovanje .
Fiskalni savet Republike Srbije razmatra mogućnosti za dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada, kako kada su u pitanju nameti koji padaju na teret zaposlenih , tako I onog dela koji isplaćuje poslodavac (poput pomenutih 0,75 odsto). Neoporezovani deo zarade od 1. Februara 2019. Godine povećan je 15.000 na 15.300 dinara i važi do 31. Januara 2020. Godine.
I na kraju malo upoređenja: imajući u vidu postojeće namete na zarade zaposlenih (63 do skora i 62 odsto od početka ove godine), Srbija se nalazi neznatno ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope (68 odsto). U državama oko Srbije pak to izgleda ovako: poslodavci u Hrvatskoj plaćaju poreze i doprinose u iznosu od 62 odsto takođe.
Rezime:
- Smanjenje stope doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti (0,75 odsto) faktički znači ukidanje ovog nameta za poslodavce
- Doprinos za nezaposlenost isplaćuje se samo na teret neto plate zaposlenog, u iznosu od 0,75 odsto
- Ukupno poresko opterećenje prosečne neto plate smanjuje se za jedan odsto – od 63 na 62 procenta
- Za minimalac – ušteda iznosi 273 dinara
- Ušteda poslodavaca se procenjuje ne 11,9 milijardi dinara za godinu dana
- Ostvarena ušteda može biti usmerena u zarade ili za nabavku nove opreme i otvaranje novih radnih mesta
- Minus u budžetu država će nadoknaditi povlačenjem jednog broja zaposlenih iz sive u belu zonu i novim zapošljavanjem, što donosi nove budžetske prihode
- Porezi i doprinosi bi trebalo da budu smanjeni za 20 do 25 odsto, slažu se i predstavnici države
- Za 2019. Godinu najavljuje se dalje smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, na putu do njihovog svođenja na 40 odsto od neto plate, što je dugoročan process
- Neoporezivi iznos zarade od 1. Februara 2019. Do 31. Januara 2010. godine iznosi 15.300 dinara
Foto: Pixabay / edar
