U Ministarstvu kulture i informisanja održana je pres-konferencija povodom najave objavljivanja edicije Prozna dela srpskih naučnika.
Govoreći o ediciji, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je naglasio da edicija nije samo naše nacionalno bogatstvo već bogatstvo celog sveta.
-Važno je uspostaviti kontinuitet, to mora biti naše jasno određenje. Edicija će novim generacijama osvetliti važne teme i važne ljude iz naše istorije i puteve kojima su se oni kretali – naveo je Mirović.
Prema rečima ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, edicija prvi put na jednom mestu želi da pokaže snagu talenta i posvećenost naših naučnih velikana. Devet autora kojima će biti posvećeni pojedinačni tomovi nisu bili samo veliki naučnici u svojim oblastima, već su ostali upamćeni kao renesansne ličnosti koje su često spajale po nekoliko velikih interesovanja.
-Ono što može da ostane najdublji refleks ove edicije jeste da se mlade generacije osokole saznanjima koliko intelektualci doprinose, ako su praćeni talentom i ogromnim ličnim angažovanjem, društvu i duhu vremena. Ako se to desi ovim našim zalaganjem, znaćemo da smo učinili pravi potez - poručio je Vukosavljević.
Sva dela koja će biti štampana u ediciji daće prvi put na srpskom jeziku celovit pregled i uvid u osobenost i zainteresovanost onih koje danas smatramo važnim nosiocima naučnih i kulturnih vrednosti. Od Atanasija Stojkovića koji je bio prvi predavač na nekom ruskom univerzitetu pre gotovo dvesta godina (a koji je publikovao značajne radove u proučavanju meteorita), preko Milutina Milankovića koji je svoje najznačajnije radove ostavio u klimatologiji, ali je bio i inženjer koji je projektovao prvi beogradski vodovod i kanalizaciju. Tu je i Vladan Đorđević koji je bio osnivač srpskog saniteta, ali je ostao upamćen i kao predsednik Beogradske opštine i predsednik jedne od dugovečnijih vlada kralja Milana, ali i jedini živi predstavnik u ediciji Goran Milašinović, naš eminentni lekar po kojem je nazvan jedan pejsmejker, ali i osoba koja je jedan od najboljih srpskih književnika.
Ova edicija želi da pokaže do koje mere su renomirani srpski naučnici bili i talentovani pisci, esejisti, autobiografi, popularizatori nauke. Na jednom mestu tako će se pronaći veoma poznata dela Sa pašnjaka do naučenjaka (Mihailo Pupin), Kroz vasionu i vekove (Milutin Milanković), Sulejman i Rokselana (Radovan Samardžić), ali i ona manje znana: Roman jegulje (Mihailo Petrović Alas), Kaluđer i hajduk (Stojan Novaković).
Edicija će, prema rečima operativnog urednika i člana redakcionog odbora Aleksandra Gatalice, imati oko 5000 strana koje će objedinjene u istim koricama dati novi kvalitet i ponoviti uspeh prethodnog projekta.
Edicija Prozna dela srpskih naučnika predstavlja zajednički projekat Ministarstva kulture i informisanja, Vlade AP Vojvodine, JP Službeni glasnik i Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković. Trebalo bi da bude završena tokom jeseni i predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu, krajem oktobra.
