Sremski Karlovci, maleno mesto koje se nalazi na petnaestak minuta vožnje od Novog Sada i na oko sat vremena vožnje od Beograda od davnina privlači posetioce. Sremski Karlovci su mesto koje je uspelo da sačuvaju svoju patinu.
Bogato kulturno-istorijsko znamenje koje poseduje ovo mesto od nekih devet hiljada stanovnika nikada meštani nisu nazivali selom, uvek su sa ponosom govorili da su Sremski Karlovci jedan mali grad, varošica u kojoj se mirno i fino živi tokom vekova.
Sremski Karlovci poseduju bogatu kulturno-istorijsku priču, koja datira iz perioda Rimljana. Još od tada su se u Sremskim Karlovcima i na Fruškoj gori proizvodila vina koja su dostigla svetsku slavu, kao što je nadaleko poznati Bermet.
Priču o čuvenim karlovačkim vinima, gastronomskoj ponudi, ali i svemu što se mora videti i doživeti u Sremskim Karlovcima otkriva nam Jasmina Stanković, turistički vodič.
-Vino Bermet je postiglo svetsku slavu. Još od 3 veka nove ere, kako pojedini pisani dokumenti tvrde, proizvođeno je na Fruškoj Gori. Monasi su proizvodnju bermeta pravdali time da se ovo aromatično vino, sa oko dvadeset travki i začina, ustvari koristi kao lek. Takav medikament kasnije, u vreme austrijske monarhije, koristio se kao diškrecija. Ta diškrecija danas se naziva korupcija. U davna vremena bermet je slat na austrijski dvor. Habzburgovci su itekako uživali u našem vinu i upravo zahvaljujući njemu Srbi, koji su na ovu teritoriju došli u vreme najveće seobe, koristiće kako bi dobijali razne privilegije. Jedna od najznačajnijih je svakako sloboda veroispovesti koju ćemo steći. U vreme Habzburške monarhije i razni imperatori su uživali u našim vinima – priča Jasmina.
Bermet, čuveno karlovačko slatko vino koje je fortifikovano može lako da vas prevari, ima više od 17 odsto alkohola. Inače, svaka porodica u Sremskim Karlovcima poseduje tajnu recepturu za proizvodnju bermeta.
-Zato će vam se činiti da svaki koji probate ima drugačiji ukus. Ali nemojte biti prevareni kao što je bio prevaren kapetan Titanika. Kaže jedna legenda da se navodno, na Titaniku, na vinskoj karti nalazilo i naše vino bermet. I zaključujete ko je najviše bermeta pio, pa kapetan, te je zbog toga i došlo do potapanja i one strašnje tragedije - kaže Jasmina.
Ovo maleno mesto i danas posećuju mnogi. Ako ste kao dete bili u Sremskim Karlovcima na nekoj đačkoj ekskurziji možda i niste ispratili priču vašeg turističkog vodiča. Kada biste ponovo došli, smestili se u nekoj od bašti prelepih restorana i uživali u bogatoj gastronomskoj ponudi i ukusnim vinima, sigurno bi vas zaintrigirala zdanja koja vas okružuju.
-U centru se nalazi Pravoslavni saborni hram svetog oca Nikolaja, jedna od najlepših crkava koju danas možemo videti ne samo u Vojvodini već i u celoj Srbiji. Svojom lepotom pleni. Odmah uz ovaj hram nalazi se i Patrijaršijski dvor u kojem je danas sedište eparhije sremske, letnja je rezidencija patrijarha srpskog, a tu je i crkveni sud. Ali da ne zaboravimo, nešto što nam je svima dostupno, a to je riznica Patrijaršijskog dvora. Morate otkriti kakvo se samo blago tu krije. I, ako niste znali, samo tri dvora na svetu, među kojima je i ovaj naš, poseduju tapete od jagnjeće kože. Štavljena jagnjeća koža ukrašava svečanu salu, odnosno, trpezariju koja je još u vreme partijarha Georgija Brankovića korištena. U to vreme je na našem dvoru bila korištena posluga na kojoj bi im pozavideli mnogi današnji svetski dvorovi. Kada pričamo o zdanjima koja su nam dostupna, tu je i zgrada crkveno-narodnih fondova. U njoj se danas školuju učenici pravoslavne Bogoslovije ne bi li jednog dana nakon srednjoškolskog učenja pohađali i Teološki fakultet i možda se posvetili svešteničkom životu, ako ih život tako predodredi – navodi Jasmina.
Karlovačka gimnazija, koja je nastarija gimnazija u Srba, kao i Česma četiri lava, su, kako kaže Jasmina, tipični simboli Sremskih Karlovaca.
-Karlovačka gimnazija je naš ponos. Mnogi znaju da kažu - vi Karlovčani vazda volite da se hvalite, kod vas je sve najstarije, najbolje - ali zaista je tako. Mnogi viđeniji Srbi školovali su se u Karlovačkoj gimnaziji. I danas veliki broj mladih iz cele Srbije dolazi ne bi li postali učenici naše gimanzije. Kada je u pitanju Česma četiri lava, svi znaju za legendu da ko popije vode sa ove česme, jednog dana vraća se u Karlovce. Mi znamo da se našalimo i da kažemo da barem sa te česme teče vino, ne da bi Karlovci bili jedna varošica, već bi bili milionski grad. I ne da bi ljudi ovde dolazili nego ne bi želeli nikada da odu – priča Jasmina.
.jpg)
